ILMIY JURNAL

SURXONDARYO: ILM VA TAFAKKUR

Ilmiy maqolalar va tadqiqotlar jurnali

459
Maqola
744
Muallif
8663
Ko'rishlar
3
Til

Barcha maqolalar

ПРОФЕССОР ПАРДА ИСМОИЛОВ - 80 ЁШДА

Ўз соҳасининг билимдон устозларидан бири Парда Исмоиловнинг ҳаёт йўллари ва ижодий фаолияти ҳақида ушбу мақолада маълумот берилган. У ўз мутахассислик фанидан ташқари бўш вақтларида бадиий адабиётга ҳам меҳр қўйиб ижод қилади. Эртаксевар болаларнинг севимли эртакчи …

Batafsil
TABIAT KULTLARI BILAN BOGʻLIQ EʼTIQODIY QARASHLAR (SURXON VOHASI MISOLIDA)

Maqolada Surxon vohasi tabiati, iqlimi va joylashuv geografiyasining qulayligi bois tabiat kulti bilan bogʻliq tabiat yodgorliklari, bahaybat va qadimiy daraxtlar, tosh hamda suv manbalari, bahaybat togʻlar bagʻridagi ulkan gʻorlar, chuchuk suv manbayi boʻlgan moʻjizaviy buloqlar …

Batafsil
НАМОЗ БОТИР БОШЧИЛИГИДА САМАРҚАНД ВИЛОЯТИДА КЎТАРИЛГАН НОРОЗИЛИК ЧИҚИШЛАРИ ВА ХАЛҚ ҲАРАКАТЛАРИ (1904-1907)

Мақолада Россия империясининг мустамлакачилик сиёсатига қарши курашган Намоз Ботир Пиримқул ўғли фаолияти ҳақида сўз юритилади. У архив ҳужжатлари ва бошқа тарихий маълумотлар асосида ёзилган.

Batafsil
TURKISTON TUB JOY AHOLI VAKILLARINING UMUMROSSIYA VA XALQARO YARMARKALARDAGI ISHTIROKI (XIX ASR OXIRI – XX ASR BOSHLARI)

Mazkur maqolada XIX asr oxiri va XX asr boshlarida Rossiya xalqaro miqyosda oʻtkazilgan yarmarkalarda ruslar bilan birga Turkiston tub joy aholi vakillarining ishtiroki, ular tomonidan tayyorlangan buyumlar haqida turli adabiyotlar va arxiv manbalari asosda tahlil …

Batafsil
БУХОРО АМИРЛИГИ ДАВРИДА ШИМОЛИЙ СУРХОН ВОҲАСИ: ТАРИХ ВА ТАҲЛИЛ (XVIII – XX АСР БИРИНЧИ ЧОРАГИ)

Ушбу мақола Бухоро Амирлиги даврида, хусусан, ХVIII аср охири – ХХ аср бошларида Шимолий Сурхон воҳасининг сиёсий, маъмурий ва ижтимоий тарихини ёритишга қаратилган. Унда Бухоро амирлиги ҳукмдорларининг марказлашган давлатни барпо этиш йўлидаги курашлари, хусусан, Манғитлар …

Batafsil
ТЕМИР ЙЎЛ ҚУРИЛИШИ ВА ИЛК САНОАТ КОРХОНАЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДАГИ ЎРНИ

Мазкур мақолада Ўрта Осиё (Бухоро амирлиги, Хива ва Қўқон хонликлари) ва Россия империяси ўртасидаги иқтисодий алоқаларнинг XVI-XVII асрлардан бошланганлиги, кейинроқ Туркистонга Россиядан темир йўл тармоқларининг тортилиши бу давлатлар ўртасида савдо алоқаларини ривожланишида ижобий ўрин тутган …

Batafsil